Vrleti raspeća
Da hoće svanuti, ko da bih se rodio
Veče se protvori u bezimenu masu
Magla paučasta promoli se kobno
Da bi se zgusnula poput mleka u mome kraju
Uvi sive pramenove oko tek napupelih stabala
Nagluvu tišinu krici nevidljivih ptičurina načeše
Srebrna zora lažnim se razgore sjajem
Slutnja započe svanjavati
Petli komšijski zapevaše posmrtni marš
Vesnik kobi donese dah tvorca
Ko da smo se na Boga kamenicama gađali
Pomislih dok mi poslednji sat straže poče teći
Podigoše se nebesa, zemlja od sramote u sebi propade
Ponovo Oluja, krvavi vidik mi prozbori
Prolećne inje na trepavicama zamutiše mi pogled
Zavejana Dučićeva zbirka u rovu osta, amajlija, od nje
Zaledi se žila na vratu
Dočekasmo Vaskršnju nedelju
Granični kamen i sećanje, držaše me u životu
Slut se okoti u jazbinama planinskim
Zmijolika linija na dlanu, oboji se crvenom i crnom
Uli se krv u veče aprilsko
Dvoglava grabljivica na oči udari
Pomozi nam sine čestite Marije
Zamirisa jutro na tamjan, pogaču i barut
Na promrzlom dlanu urezan mi krst osta
U smiraj dana survah se u ništavil
Pomrači se zvezda vodilja, latih se metala
Pod užareni sačem, gora postade buktinja
Započe pakao.
,,Ramonda”
Vesna Paunović Đukić
