Svi se postrojiše u red,
isto izgleda svako,
vreme teče u nedogled,
dugo stojimo tako.
Uniforma crna i
ukrštena dva mača
ovaj tim će i jačeg da nadjača
Svi krenuše lagano
za život obučeni
srpsko srce je istrenirano,
stižemo kao poručeni.
Da nasilju kažemo zbogom,
da se pomolimo pred milim Bogom
da strah u oči pogledamo i svoju zemlju nikada ne izdamo.
Gledam u nebo,
a tamo pticu vidim,
prosto mi dođe da se postidim,
jer,bilo je teško kad se svega setim,
došlo mi je da,kao ptica poletim.
Sada mi je srce puno dok himnu slušam svoju,
zadovoljan što smo svi na okupu i broju.
Boriš se za ono što voliš,
boriš se jer postojiš.
Postao sam žandarm,
zahvalan sam Bogu
što
Srbiju da odbranim mogu
I da metak primim
meni nije žao,
ako treba
za svoju zemlju bih ceo život dao.
Mladen Ilić
