Zato što si ponekad povučena i namćor kao i ja.
Zato što zajedno gledamo filmove i crtaće.
Zato što me ispravljaš da nisu crtaći već animirani.
Zato što oboje volimo i čuvamo pse.
Zato što nam se muzički ukusi preklapaju.
Zato što nismo loši u krevetu.
Zato što te puštam da me gnjaviš telom.
Zato što imaš smisla za humor.
Zato što me vodiš na girice i crno pivo.
Zato što ti rado pozajmljujem knjige.
Zato što si mi 14. februara poklonila ono bleskasto zvono.
Zato što ne bežiš od bioskopa i pozorišta.
Zato što ti oprostim kada me u zanosu žešće ujedeš.
Zato što me tvoja baba simpatiše.
Zato što sam za tvog oca Gospodin „Dobar Dan“.
Zato što me je tvoja prababa senilno pomešala sa tvojim bivšim.
Zato što voliš kada ti šapućem bezobrazluke.
Zato što me opominješ kada preteram sa cigarama.
Zato što me voliš i kada se ugojim.
Zato što uživaš dok ti masiram leđa i stopala.
Zato što uživam dok ljubim tvoje usne, grudi i ušne školjke.
Zato što si na kraju ipak želela da iznajmimo tu sobu ili garsonjeru.
Eto.
Zato.
Marko Antić
