Čuvam
za tišinu tihu.
Čuvam
u ogledalu
i u liku.
Za nedorečenost
i nedoumice snažne.
Za odluke
životne, važne,
Čuvam
za, ne daj Bože, dragi.
Za čvrst stisak
i osmeh blagi.
čuvam, nežno.
Za toplo jutro
i zimsko i veče snežno.
Za zadnji uzdah i želju.
Čuvam za sve dane
i za svetu nedelju.
Tako te čuvam,
kao na dlanu malo vode,
Jer da savesno ne čuvam te
sve od tebe
može da ode.
Zato čuvam te
kao graničar granicu.
Kao železničar
prugu i stanicu.
Kao pesnik
stih prozni.
Čuvam,
jer dolazi čas pozni.
Kao majka nežno čedo,
jer sve bez tebe
bezvredno i bledo.
Zato čuvam te
za svoju tišinu i buku,
odavno sam ti dala i srce i ruku.
(Autor: Vesna Paunović Đukić)
