Korak ti ne čujem, tiho dolaziš,
pogled ti ka daljinama žudi,
sa stidljivim osmehom prolaziš,
a lepota tvoja osmehe budi.
Ti si glasna reč u tišini,
sjaj u mrklom mraku
početak proleća u hladnoj zimi,
i tišina koja menja galamu svaku.
Zbog tebe čežnje u vazduhu plove,
dođi jer se tada proleće budi,
tvojim se imenom sreća zove,
za tobom kala bela žudi.
Zato uvek dođi pun vere i nade
obasjaj jedan život mali,
dođi kao što pesnici rade,
devojčici skromnoj želje ostvari.
Možda će se pojaviti ljubav nova,
svako veče donosi strepnju,
ali nikada neće biti kao ova,
jer niko tako neće voleti nju.
Zbog tebe i ova pesma posta,
da kada odeš pročitam nju,
možda ti imaš ljubavi dosta,
a ja samo tebe u tajnom snu.
(Autor: J.M.)
