Jednog jutra dečak je otvorio oči
I poželeo hitro da na noge skoči
Ali setio se tada bolesti svoje
Što njegove dane boji u sive boje.
Dugo već u krevetu provodi dane
Čekajući da dan ozdravljenja svane
Lekari se trude da mu bolje bude
Oni mu nadu u život nude.
Uplakane oči tog dobrog dečaka
Vrlo često u moje misli dođu
Voleo bih da mu dani bolesti
Jednom zauvek zaista prođu.
Nosim mu knjige i pričam priče
Kažem mu da će sve biti kao pre
Stvarno se nadam da biće tako
I baš nikako drugačije.
Želim da srećno jutro svane
Da se ne čuje plač njegove mame
Da opet trči i srećan bude
Da njegovi osmesi raduju ljude.
Luka Maksimović, 12 godina
