Ivana Milosavljević – Niko ne može da pomogne svakom, ali svako može da pomogne nekom

U okviru projekta “Izuzetne žene Prokuplja” prestavljamo vam defektologa Ivanu Milosavljević, idejnog pokretača projekta “Srećaonica – Happy Hub” i jedne od osnivača Udruženja Krug podrške.

Ivana je studirala i diplomirala na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju u Beogradu (FASPER). Kreirala je i vodila brojne edukativno-interaktivne radionice.

Radila je u osnovnoj školi na Malti i u Prokuplju, na SOS telefonu za osobe sa invaliditetom koje su bile žrtve nasilja. Uz to je koautor kursa i publikacije Conscious Parenting: Mindful Living Course for Parents, Malta 2015.

– Jedno od najvećih iskustava iz oblasti defektološke nauke i prakse jeste lično iskustvo odnosno život sa osobom sa mentalnim teškoćama, što me je najverovatnije i usmerilo u ove oblasti interesovanja koje sam navela. Mišljenja sam da se proces učenja nikad ne završava i to je ono što me vodi da “izguram” kad je teško i da “letim” kad je lako.
Verujem da marljivim radom, radom na sebi i sa ljubavlju u srcu sve teškoće u životu mogu biti ublažene i prevaziđene. Citirala bih nepoznatog autora: “Niko ne može da pomogne svakome, ali svako može da pomogne nekom”. Udruženje “Krug podrške” za mene na neki način predstavlja put ka ostvarenju moje životne misije. – ovako svoju priču o udruženju „Krug podrške“ i projektu „Srećaonica hub“, koji je podržala i Trag fondacija.

 Kako je nastalo udruženje “Krug podrške”?

Ono što je najviše uticalo na to da iz neformalne grupe istomišljenika prerastemo u Udruženje jesu pre svega naše životne priče, lična životna iskustva i trnovit put koji smo prolazili.

Na udruživanje nas je podstakla i svest o nezavidnom položaju velikog broja ljudi oko nas, posebno sugrađana i sugrađanki iz marginalizovanih grupa, i naša velika želja da im izađemo u susret, da ih podržimo i pomognemo im.

Kroz odrastanje i školovanje, socijalni problemi su uvek bili prisutni i pratili su nas i ljude oko nas. Suočavanjem sa nemogućnošću institucija da izađu u susret mnogim potrebama, uglavnom zbog nedostatka kapaciteta, stvarala se ideja da prerastemo u organizaciju koja će aktivno učestvovati u rešavanju problema.

Formiranjem Udruženja Krug podrške odlučili smo da našim dosadašnjim iskustvom i u međuvremenu stečenim znanjima olakšamo drugima u naporima da ostvare svoja prava i reše probleme.

Uspešni primeri mnogih udruženja čiji rad pratimo i veoma cenimo su nas inspirisali i uverili da su poboljšanja u zajednici moguća aktivnim delovanjem svih nas.

Ko je bio glavni pokretač?

Glavni pokretač same ideje formiranja Udruženja bio je moj bliski prijatelj koji je prepoznao naše kapacitete i stremljenja. On je predložio da formalizujemo delovanje osnivanjem organizacije kroz koju bismo konkretizovali aktivnosti i pomogao nam je u samom formiranju. Takvo idejno rešenje prijatelji su odmah dočekali sa oduševljenjem, registrovali smo Udruženje i od tada radimo danonoćno na ostvarivanju ciljeva.

Kojim se aktivnostima bavite u “Krugu podrške”?

Udruženje Krug podrške deluje u oblastima socijalne delatnosti, obrazovanja, inkluzije, zaštite ljudskih prava i zaštite zdravlja kroz mnogobrojne aktivnosti od kojih ćemo izdvojiti neke.

Pružamo praktičnu podršku deci sa teškoćama u razvoju kroz individualizovane tretmane s ciljem povećanja njihovog osamostaljivanja i funkcionalnosti, što podrazumeva i savetodavni rad sa članovima porodice. Savetodavnu podršku pružamo i osobama sa invaliditetom i njihovim porodicama. Naša podrška se ogleda i u organizovanju individualnih i grupnih edukativno-interaktivnih radionica koje na neposredan i dinamičan  način učesnicima približavaju različitu problematiku i nude primere adekvatnih rešenja.

Osnažujemo porodice na zajedničko delovanje i prevazilaženje problema u komunikaciji, bilo da su u pitanju partnerski odnosi, odnosi sa decom ili sa kolegama. Podstičemo ih na konstruktivno rešavanje konflikta s akcentom na nenasilnu komunikaciju i učimo ih sličnim korisnim životnim veštinama.

Cilj tih aktivnosti je da pospeši funkcionalnost pojedinaca, kako na ličnom planu tako i u društvu, jer, ako osobi damo pozitivan obrazac rešavanja problema, ona će ih ubuduće brže i uspešnije rešavati i samim tim bivati zadovoljnija, a što je čovek zadovoljniji to je i funkcionalniji.

Kreiramo programe za slobodno vreme i rekreaciju dece i mladih i uključujemo ih u aktivnosti koje podstiču njihove stvaralačke i druge sposobnosti i osnažujemo mlade u cilju povećanja zapošljivosti.

Podstičemo širu društvenu zajednicu da se aktivnije uključi u rešavanje navedene problematike.

Promovišemo sposobnosti članova zajednice koji pripadaju ugroženim i marginalizovanim grupama, kako bi se kvalitet njihovog života i položaj u društvu unapredio. Sprovodimo humanitarne akcije radi pomoći socijalno i ekonomski ugroženoj populaciji. Cilj je da uključimo što veći broj ljudi iz zajednice koji žele da finansijski ili na neki drugi način pomognu. Verujemo da se time stvara zajedništvo i podstiče solidarnost, kao i da se ljudi dobro osećaju kada nekome pruže podršku.

Bavimo se i prevencijom svih oblika nasilja, između ostalog – senzibilizacijom građana da prepoznaju i prijave nasilje i pružamo podršku žrtvama porodičnog nasilja.

Ko je idejni tvorac projekta “Srećaonica – Happy Hub”?

Idejni tvorac projekta “Srećaonica – Happy Hub” sam ja – ako bi se morala izvući neka ličnost, inače bih navela naš prethodni projekat kao tvorca. Naime, tokom realizacije projekta “Pomozi mi da uradim sam”, čiji je cilj bio unapređenje procesa obrazovne i socijalne inkluzije kroz podršku deci sa teškoćama u razvoju koja nastavu pohađaju po Individualnom obrazovnom programu u Osnovnoj školi “Ratko Pavlović Ćićko” i podršku njihovim roditeljima i nastavnicima, stekli smo bolji uvid o položaju te dece i njihovih porodica. Posebno je indikativan položaj dece osnovnoškolskog uzrasta sa teškoćama u razvoju iz porodica niskog socio-ekonomskog statusa. Teškoće u razvoju su jedan od problema, siromaštvo sa kojim se suočava dobar deo našeg društva ga čini još kompleksnijim, što se ogleda u činjenici  da društveni sadržaji skoro i ne postoje.

Tako je, još tokom trajanja prethodnog projekta, nastala ideja da proširimo delovanje i van granica škole i organizujemo nešto što bi našoj deci učinilo život boljim, nešto što bi im vratilo i zadržalo osmeh na licu, nešto malo što se pamti.

Ideja je da organizujemo proslave rođendana za decu, kroz različite kreativne radionice. Oni će pozvati svoje vršnjake, igrati se, družiti, duvati svećice i naravno dobiti rođendanski poklon. Njihovi roditelji i staratelji će biti uključeni u sve aktivnosti, a ljudi iz zajednice će imati priliku da se priključe i podrže ovaj projekat u skladu sa svojim mogućnostima. Verujemo u to da je srećno detinjstvo preduslov da se izraste u srećne ljude.

Da bismo uticali na poboljšanje kvaliteta života dece i njihovih porodica i sprečili dodatne probleme, odlučili smo da tome dodatno doprinesemo kroz unapređenje njihovog društvenog života.

Ideju je prepoznala i podržala Trag fondacija u okviru programa Aktivne zajednice. Ovaj program prati potrebe udruženih građana i građanki, i novčano i na druge načine ih podržava da realizuju svoje ideje koje doprinose razvoju i boljitku njihovih zajednica.

Kako je došlo do saradnje sa Jelenom Mitić i Art pabom “Black fox”?

Jelenin rad sam pratila dok se još nismo lično poznavale i oduševljavala sam se onim što radi. Kad sam je upoznala, samo se potvrdilo da poštujemo iste vrednosti i nekako smo odmah “kliknule”. Mislim na celokupno njeno stvaralaštvo, a izdvajam sada radionice koje organizuje za decu. U nekom trenutku, u toku projekta Pomozi mi da uradim sam, pitala sam je da li na njenu radionicu mogu da dovedem decu koja su bila uključena u taj projekat, što je ona otvorenih ruku prihvatila i naravno obradovala se.

Reakcije dece posle radionice su bile neverovatne. Nas dve smo se u toku rada nadovezivale i bile obostrano zadovoljne.

Zatim sam joj predložila da spojimo priče, da proširimo sve to što ona radi kroz projekat.

Tako se izrodila i saradnja sa Art Pub Black Fox-om prepoznatim u lokalnoj zajednici kao mesto koje na kvalitetan i autentičan način izlazi u susret potrebama najosetljivijih, a posebno dece.

Kako će izgledati radionice?

Radionice će se održavati nedeljom i trajaće oko dva sata i svaka radionica će biti drugačija. Deca će svaki put izrađivati predmete od različitih materijala. Planirano je da dete koje proslavlja rođendan pozove svoje vršnjake, a da za svu ostalu decu, kao što je praksa Art Pab-a, radionice budu otvorene.

Mišljenja smo da je rođendan važan dan i da svako dete zaslužuje da ga proslavi, i da se oseti važno i bitno, što je rođen/a i što je deo društva. Iz tog stava je proizašla ideja organizovanja rođendana u “Srećaonici – Happy Hub” za decu čije porodice to ne mogu da im priušte.

Sama proslava rođendana je uvodna aktivnost u niz pratećih akcija, odnosno povod za okupljanje u cilju motivacije šire društvene zajednice da se aktivnije uključi, kako bismo zajedno doprineli unapređenju kvaliteta života naših sugrađana i sugrađanki.

Zamislite to kao jednu živahnu košnicu u kojoj će svi, pa i oni koji se do sada možda i ne poznaju, stvarati zajedno, družiti se, učiti, recitovati, pevati i smejati se – u pozitivnoj atmosferi, kada imate bar jednog inicijatora, sveže ideje dolaze same, planiranje novih koraka postaje prirodno i svi su otvoreniji i za davanje i za primanje. Art Pub će svake nedelje biti to čvorište u kojem će se na jednom mestu naći i deca sa teškoćama u razvoju i njihovi vršnjaci iz opšte populacije, roditelji obe grupe dece, ljudi dobre volje i, naravno, naši sugrađani donatori.

Koliko će biti radionica, ko će ih voditi i ko može da učestvuje?

Projektom su planirane 24 radionice, ali krajnji cilj nam je da se organizovanje ovakvih ili sličnih aktivnosti nastavi i nakon okončanja projekta.

Deo radionica ćemo voditi Jelena i ja, a deo će voditi roditelji dece koja su uključena u projekat i volonteri koji su već učestvovali i vodili radionice u organizaciji Art Pub-a. Kako je projekat osmišljen da uključi i članove šire zajednice, svako sa dobrom idejom mogao bi biti voditelj, u skladu sa prioritetima dece i u dogovoru sa nama.

U radionicama mogu da učestvuju svi koji žele. Svako može da dovede dete i da se priključi. Naravno, mogu da učestvuju i svi ljudi dobre volje koji ne dolaze sa decom, a mogu i žele da doprinesu i podrže akciju na neki drugi način – znanjem, idejama, poklonom, donacijom. Ovo je ujedno i poziv sugrađanima da svrate u Art Pub i druže se sa nama, nauče nas nečemu ili sami nauče nešto novo, a o datumima radionica će blagovremeno biti obavešteni.

Otkud taj naziv projekta?

Srećaonica – Happy Hub je Jelenina i moja kreacija. Meni je u glavi bilo da ne bude rođendaonica, nego malo više sreće da se doda, pa otuda i naziv Srećaonica, a Jelenina da je to glavni čvor, nešto bez čega neki mehanizam ne funkcioniše, deo koji je nezamenjiv, kad on stane staje mehanizam i otuda Happy Hub. Tako smo spojile sreću i centar i snagu, da bismo nekome ulepšali život, i da se takva praksa nastavi.

Kakve ishode i rezultate očekujete?

Očekujemo da se deca više druže, da sklapaju nova prijateljstva, razvijaju svoj identitet i osećaj pripadnosti grupi, da poboljšaju sliku o sebi, ali i da se roditelji dece iz ranjivih grupa povežu i učestalije druže sa drugim roditeljima.

Takođe, očekujemo da roditelji dece iz ranjivih grupa, svojim aktivnim učešćem na projektu i realizacijom sopstvenih ideja, osete pripadnost zajednici u različitim aspektima života sa fokusom na unapređenje društvenog života.

Očekujemo da se ublaži i spreči odbačenost, izolacija i diskriminacija.

Ono na šta posebno obraćamo pažnju i što će teći uporedo sa proslavama jeste i rad sa decom sa teškoćama u razvoju i tu hrabro očekujemo napredak za svako dete ponaosob.

Takođe, svi naši sugrađani i sugrađanke će imati priliku da pruže podršku našoj deci i njihovim porodicama i da se zbog toga osećaju dobro i kao deo naše zajenice.

Zašto je za zajednicu važan ovaj projekat?

Važno je osvestiti položaj navedene populacije u društvu i bliže se upoznati sa njihovim potrebama, a to ovim projektom i pokušavamo. Svest da je naše malo nekome mnogo, podstiče i sve nas da se aktivno uključimo, a kada dajemo – mi rastemo i postajemo bolji ljudi, i sama naša zajednica postaje bolje mesto za život. Jednostavno, volim Prokuplje.

Ovde sam rođena i ovde je moj dom. Odlazila sam i vraćala se svom gradu, uvek sa novim znanjima i iskustvima i sa pregršt snage da unesem neke korisne, konkretne promene koje će nekome zaista pomoći. Svi znamo da dela pojedinca dosežu do izvesne granice, a tek zajedno udruženi oko neke ideje možemo mnogo da uradimo, da uradimo za nas same, za našu ulicu, školu, za naš grad. Ovim projektom nastojimo da uklonimo neke postojeće barijere i da pokažemo da nije teško obezbediti jednakost šansi deci koja sutra treba da izrastu u zadovoljne članove naše zajednice.

Tekst je napisan u okviru projekta „Izuzetne žene Toplice”, koji se sufinansira iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.