Ćićkova škola: Mesto za druženje i kreativan timski rad

PROKUPLJE: U potrazi za lepim vestima i toplim pričama, Top novosti je – ne slučajno – stigao u Osnovnu školu “Ratko Pavlović Ćićko”. Malo koji grad se može pohvaliti kreativnom energijom i uspesima koji postižu njegovi osnovci kao što je to slučaj sa Prokupljem. Ovo je druga škola otvorena u gradu, a nastava u njoj je počela u septembru 1952. godine. Od tada nižu uspehe. Danas smo za vas priredili razgovor sa direktorkom škole Vesnom Todorović.

Koje su to vrednosti kojima stremite u radu?

– Kvalitetno obrazovanje je stub svakog društva. Obrazovan čovek više vidi, bolje razume i lakše se snalazi u promenljivom okruženju. Zato je osnovna škola pred odgovornim i teškim zadatkom. Kao osoba koja je dvadeset godina radila sa učenicima i došla na poziciju direktora pravo iz učionice duboko sam svesna ovih činjenica. Zato sam sebi kao  vodilju postavila Vukovu misao   ,,Ne da se, ali će se dati“. I tako je i bilo. Sve što se za ove četiri godine činilo nemogućim, sve što sam mislila da se neće dati, uradilo se, postiglo se, osvojilo se.

U školi negujemo zdrave odnose kroz druženje i kreativan timski rad. Učenici, nastavnici i svi zaposleni svakodnevno su pred novim i drugačijim izazovima, koje uspešno rešavamo, stvarajući atmosferu za srećan rast i razvoj deteta, podsticanje i razvijanje dobrih navika,  učenje i usvajanje zdravog pogleda na svet i ljude oko sebe. Pokušavamo da ove male ljude izvedemo na otvoreni životni put, ni malo lak. Da im teško bude manje teško, da im lepo bude lepše, i uspevamo, jer svoj rad začinjavamo ljubavlju.

Sa vizijom moderne škole, kuće u kojoj će vladati  rad, trud, prihvatanje, razumevanje i tolerancija, krupnim koracima grabimo napred. Mnogi uspesi na svim nivoima takmičenja, smotri., festivala, pronese daleko glas o nama. I sada se bez sumnje zna ko je i kakva je škola ,,Ratko Pavlović Ćičko”.

Kolika je odgovornost biti direktor osnovne škole?

– Prevelika. Biti na čelu  osnovne škole u bilo kom vremenu i bilo kom društvu predstavlja veliki izazov, ali i obavezu i odgovornost. Poverenje koje deca i njihovi roditelji imaju u vas i u samu školu je nešto što se ne sme izneveriti. Kada sam postavljena  za direktora, bila  sam svesna očekivanja svojih učenika,  roditelja i svih radnika škole. Ozbiljno sam shvatila svoju misiju i krenula u pohod. Vodeći se duhom vremena, postavljala  sam  i prioritete.  Danas to svakako jesu modernizacija škole i samog nastavnog procesa. Ovo su neka druga deca i neki drugi roditelji. Mnogo je razorenih porodica, mnogo je samohranih majki i očeva, mladi roditelji su neprestalno zaposleni, stalno negde žure, jure i nemaju baš dovoljno vremena i ne mogu da se posvete odgajanju , odrastanju svog deteta, i sve se svalilo na nas. Deca danas uče i usvajaju modele ponašanja iz medija, sa ulice ili interneta, ali tu nema odvajanja šta je dobro, a šta loše, šta treba, a šta ne. Nekako sam mišljenja da još samo mi, prosvetni radnici nismo posustali i od njih odustali, pa se poslednjim atomima snage upiremo da od njih stvorim obrazovane, kulturne, vredne, radne i dobre ljude.

Kao direktor ste tek na vetrometini i šiba vas vetar sa svih strana, sve oči su uperene u vas i sve zavisi od vašeg stava, rada, delovanja. Nekada nije lako ni u svoja četiri zida sa užom porodicom, a zamislite tek porodicu od 800 – 900 članova?! A moraš svima biti majka, voleti, grditi, kritikovati, usmeravati, podsticati, hvaliti, braniti, razumeti, odgovarati i …

Šta za Vas lično znači taj položaj?

– Kao što sam već rekla, kada sam pre četiri godine postala direktor svoje škole, zadala sam sebi samo jedan cilj, a to je da svoju školu vratim na rang koji joj pripada, na mesto koje je zasluženo nosila godinama, prvo, naravno. Četiri godine sam davala celu sebe, radila od 07 – 19 časova svakodnevno i vikend po potrebi. Tako da  je danas, dovoljno stara i  ugledna škola, sa novom vizijom i istim kvalitetnim kadrom učitelja i nastavnika, našla motiv i smogla snage da prevaziđe probleme. Vratila se među najbolje škole u okolini, što današnji rezultati pokazuju.

Ova škola ima uspešnu i dugogodišnju tradiciju koja, stručnom nastavničkom kadru i meni kao direktoru, ne dozvoljava da stanemo. Mi idemo napred jer smatramo da uvek može bolje…  Veoma sam ponosna na ono što smo zajedno postigli i odmora  nema. Još mnogo posla je pred nama. I časopis koji ponovo izlazi, veliki je uspeh. Šta reći, a ne biti patetičan i preplavljen  emocijama?!

Još želim da napomenem da sve što je do sada urađeno, nisam uradila sama. Svi zaposleni u školi, srazmerno svojim sposobnostima i znanju, dali su svoj doprinos. Veliku pomoć smo imali od lokalne zajednice i  prijatelja škole, koji su kroz projekte, donacije, savete, radom i entuzijazmom doprineli da se podigne njen ugled.

Nećemo stati. Imamo svoju misiju i viziju, imamo i svoje darovite i vredne đake, kao i svoje roditelje. Zajedničkim radom, saradnjom i poštovanjem možemo postići to što želimo i što nam ovaj društveni trenutak dozvoljava.

Naš cilj je da razvijemo intelektualne, kreativne i socijalne kapacitete učenika na način koji će im omogućiti da budu ravnopravni građani sveta.

Koje su najznačajnije vannastavne aktivnosti kojima se bavite u školi?

– Prve godine, školske 2015/16. kada sam postala direktor škole inicirala sam formiranje đačke zadruge. Kao učitelj zastupam stav da je ovakav vid organizovanja dečijeg bitisanja u školi višestruko koristan za učenike, školu ali i samu lokalnu zajednicu kojoj škola pripada. Ovo je lep način da učenici izraze svoje talente, sklonosti, upotrebe svoje vreme, a i doprinesu svojim radom boljem životu u školi. Od zarađenih sredstava sređuje se školski prostor, kupuje IKT oprema, učenici odlaze na sajmove, pozorišne i lutkarske predstave, razne festivale, izlete i još mnogo toga. Sve aktivnosti đačkih pogona imaju za cilj pored obrazovanja i vaspitnu i humanu  svrhu, što gradi učenike i formira obrazovane, humane, radne, odgovorne ljude koji će sutra dati  doprinos  i široj zajednici. Sve naše vannastavne aktivnosti su tesno povezane i isprepletane sa delatnošću radnih pogona zadruge. Ima tu pevanja, glume, recitovanja, slikanja, stvaranja, sporta i td.

Zadruga se bavi izradom raznih predmeta ,,Dekupaž tehnikom“, domaćom radinošću (pletenje, šivenje, izrada marcipan kolačića), izrada figurina od prirodnih materijala (od kamena, drveta, slikanje na drvenim pločama), izrada mirišljavih vrećica (pakuje se bilje lavana, nana ..), pakovanje čajeva (za mršavljenje, za sreću, za bolje pamćenje..) izrada i prodaja slika (dečiji radovi), izdavaštvom (školski časopis), organizovanjem i prikazivanjem pozorišnih predstava na srpskom i stranim jezicima (ulaz naplaćuju i ulažu u školu), humanitarnim radom, izradom  fotografija, foto-albuma učenika, nastavnika i školskih dešavanja itd. Tako da smo mi spojili lepo i korisno.

 Kakvi su rezultati đaka na takmičenjima?

– Mogu neskromno reći da su rezultati naših učenika na svim nivoima takmičenja  više nego odlični. Na opštinskom i okružom nivou naši učenici uvek zauzimu neko od prva tri mesta. Ove godine smo se iz 10 različkitih disciplina plasirali na republički rang takmičenja, prošle godine naš školski časopis „Đerv“ osvojio je prvu nagradu na nivou republike kao najbolji školski list u knkurenciji osnovnih i srednjih škola, u Bavaništu je naš „Brka“ (Dani ćirilice, rad učenice) zauzeo  1. mesto, Čitalići Klikeraši uzeli smo 2. mesto, Čitalići Vesnici, nastavnica Milka Tošić opet 1. mesto, naš štand 3. mesto, na festivalu „Riznica talenata“ osvojili smo 1. mesto i  plaketu Najuspešnija škola Srbije, inspirisana  našim uspesima urednica Obrazovnog programa RTS-a snimila je dokumentarni film o našoj školi pod nazivom „Riznica talenata“, i tako mogu nabrajati u nedogled, ni dovoljno vremena, ni dovoljno papira da sve stane.

Imate li neke bivše učenike koji su postigli velike poslovne uspehe u kasnijem životu i radu?

– Samo ono što je dobro, prihvaćeno je u ovoj školi kao tradicija. Iz njenih klupa stasali su mnogi  uvaženi naučnici, javni i kulturni radnici. Mnogi naši đaci su sada naše kolege u školi, ima profesora u srednjim školama u našem i drugim gradovima, lekara, vojnih strešina, pravnika itd.  U njenom letopisu ostale su,  i ostajaće dragocene poruke i bogata pedagoška iskustva,  budućim generacijama nastavnika i učenika. Ja ih ne mogu nabrojati imenima jer mislim da bi mi trebalo opet puno vremena i prostora, ali u nekom kasnijem izlaganju i druženju sa Vama mogu se potruditi i dati konkretne podatke o uspešnim Ćićkovcima.

Negujete bratstva sa školama iz regiona. Šta za učenike znače ta druženja?

Mi smo ljudi otvorenog srca, već imamo dve bratske škole iz Ratkova i Kočevja iz Slovenije, volimo da se družimo, razmenjujemo ideje i iskustva. Svako naše druženje za nas znači upoznati nova lica, razmeniti  ideje, iskustva, steći prijatelje, upoznati druge i dozvoliti da oni upoznaju nas.

Ko su nastavnici koji se ističu svojim inovativnim idejama i metodama?

 – Kao što sam već rekla svi u našoj školi rade i svi se trudimo da damo svoj doprinos. Smatramo da zajedničkim snagama možemo školu da doživimo ne samo kao mesto u kom dobijamo dobre ili loše ocene i u kom se vodi  drevna borba i nadmudrivanje između nastavnika na jednoj, i učenika na drugoj strani, nego i kao mesto u kom učenici zaista provode svoje detinjstvo igrajući se, radujući i smejući se i,  naravno, čitajući. U prilog toj ideji, pokušavamo, između ostalog, da predstavimo drugo lice škole, koje često svi zaborave, a to je ono njeno zabavno, veselo i nasmejano, a ipak, pametno lice.

Naravno da postoje nastavnici koji se ističu svojom predanošću, odgovornošću, kreativnošću, ljudskošću i posebnom empatijom prema učenicima. To su prvenstveno mentori radnih pogona đačke zadruge Milka Tošić, nastavnica srpskog jezika, Dejan Živković, nastavnik biologije, Marija Antić nastavnica bilogije, Slavica Čikarić, učiteljica, Slađana Veličković, nastavnica francuskog jezika, Dragana Petrović, nastavnica srpskog jezika, Slavica Stojanović, nastavnica engleskog jezika, Jelena Marković, nastavnica francuskog jezika, i opet spisak ode u nedogled, pa ću ovde staviti …

Trudićemo se da i dalje radimo na prepoznatljivosti i učinimo naše učenike ponosnim što pohađaju ovu školu. Da svojim zalaganjem formiramo vredne đake, a pre svega dobre ljude.

U kojoj meri možete da pomognete novim generacijama da izrastu u dobre ljude?

– Toliko malih, uplašenih bića razvijalo se i raslo u našoj sredini, naučili da se druže i  uče, šire svoja interesovanja i stiču mnogobrojne zaslužene nagrade. Generacije naših osmaka, iz godine u godinu, uspešno se upisuju u željene škole i kvaltetno savladavaju dalje nastavne sadržaje. Uostalom, u školi su se nastavnici uvek trudili da đake motivišu da razviju svoje talente, da se iskažu kao kulturna bića i izrastu u kvalitetnije i bolje ljude. Mišljenja sam da je osnovna škola, njen rad i delovanje od presudnog značaja za formiranje ličnosti deteta, jer taj period odrastanja koji provedu sa nama je i najpodložniji promenama i uticajima, pa ako se postavimo i delujemo ispravno možemo stvoriti generacije i generacije uspešnih, obrazovanih, kulturnih, humanih i dobrih ljudi.