GDE STE VI BILI SINOĆ KAD JE NESTALA STRUJA?

U Prokuplju i okolnim mestima sinoć je usled nevremena nestala struja na više od sat vremena. Znate kako to ide, skoro svi rođeni u prošlom veku sećate se čuvenih restrikcija električne energije devedesetih. Samo što je sinoć bilo strašnije, jer osim struje, ostadosmo, mučenici, i bez Interneta!

Ne znam kako ste vi povezani na veliku mrežu, ali mojoj treba struja da bi radila. I mreža i ja.

Ali da počnem ispočetka. Prvo: kiša. Poče pljusak, a sa pljuskom vetrovi i grmljavina. To je za Prokupčane idealna formula da pošandrcaju u saobraćaju. Svima se baš tad negde ide i svima baš tad padne grana pred auto. Al’ nema veze. Kako bismo drugačije postavljali na Internet snimke i fotografije sa komentarima: Nevreme, kolaps, haos u gradu.

Da imamo Internet!

Međutim, negde je sinoć malo bliže udarilo pa se poremetio ne samo WI-Fi, već i ona crkavica iz tarifnog paketa što ostane na kraju meseca. Kako da postavim vest? Usnimim ja lepo nevreme da postavim onlajn. Al’ postavljanje traje li traje. Vidim kasnije, nisam jedina imala muku sa Internetom, al’ to je za neku drugu priču.

Ovo je priča o čoveku 21. veka

Nestala je struja sinoć u Prokuplju i nije je bilo dovoljno dugo da počnem da razmišljam o tome: a šta bi bilo da struja ne dođe mesec dana? Ili tri dana, šta će ti više?! Pa mi bismo poludeli načisto!

Možda bi nas u početku najviše uznemirio taj nedostatak Interneta i lake zabave, ali razmislite: upravo zbog toga što imamo Internet i struju mi zaboravljamo šta sve STVARNO imamo.

Na primer, hrana. Kad bi iznenada i bez najave struja nestala na neodređeno (zamislite, kao u onim holivudskim filmovima o smaku sveta), ako nemate neki generator – propali ste. Sva hrana bi se pokvarila.

Majke, kako biste grejale mleko za bebe? U kojoj mašini bi vam se prale pelene? Gde bismo prali odeću, zaista? Čime? Daleko bilo, rukama?

Ja sam razmišljala i o bezbednosti. Bez struje, kad padne mrak, zar to ne bi bilo idealno za sve lopove i nasilnike? Kako bismo se zaštitili? A onda mi je sinulo: jesmo li uopšte bezbedni? Sada, kada imamo struju? Ili eto, imamo televiziju i Internet da u njih blenemo, da ne moramo da razmišljamo. Nije li čovek 21. veka baš zbog svih tih pomagala, u stvari, nesposoban da o sebi brine?

Sinoć je nestala struja u Prokuplju. Pojurili smo po kući da pozatvaramo prozore i pokupimo veš sa žica da ne pokisne. Sedeli smo u svojim dnevnim sobama sa decom i unučićima i mislili: otkad nismo bili svi ovako zajedno, pa makar i pod svećama? Otkad se nismo pogledali? Zar stvarno stalno mora uvek negde da se žuri?

Evo opet pada kiša…