Danas je Savindan ili praznik Svetog Save, srpskog princa, monaha, književnika i prvog arhiepiskopa autokefalne Srpske pravoslavne crkve. Škole širom Srbije danas obeležavaju svoju slavu. Radni, ali nenastavni dan je prilika da se na prigodnim priredbama i svečanim akademijama slavi ime ovog srpskog prosvetitelja.
Našoj redakciji to je povod da piše o veličanstvenoj pravoslavnoj svetinji – Hramu Svetog Save na Vračaru.
Hram Svetog Save – blago Vračara
U srcu Beograda, na Vračaru baš na mestu gde su Turci 1594. godine spalili mošti Svetog Save nalazi se velelepna građevina za koju zna ceo pravoslavni svet – Hram Svetog Save. Na Svetosavski plato na kom je hram nastavlja se Karađorđev park sa velikom fontanom. Ne treba posebno objašnajvati zbog čega je spoj zelenila, vode i veličanstvene beline hrama toliko privlačan turistima koji dođu u Beograd.
Porodice sa decom, poslovni ljudi, mladi koji istražuju evropske prestonice – niko od njih ne propušta da u svojoj poseti vidi ovo velelepno zdanje. Mnogi ljubitelji city break-a koji dolaze iz unutrašnjosti, ali i inostranstva biraju da odsednu u apartmanima na Vračaru, jer su tako u strogom centru grada nadomak ove znamenitosti.
Zapravo, Hram Svetog Save predstavlja krajnju tačku markantne linije centralne beogradske zone. Kalemegdan – Pozorišni trg – Terazije – London – Palata Beograđanka – Slavija – Svetosavski plato – to je čuveni beogradski greben.
Kratka istorija Hrama
Iako se ideja o izgradnji hrama javila još u 19. veku, kada je osnovano i Društvo za podizanje hrama Svetog Save na Vračaru, sa izgradnjom prema projektu Bogdana Nestorovića i Aleksandra Deroka krenulo se tek 1935. godine. No, početak Drugog svetskog rata zaustavio je sve poslove i tako je ostalo sve do 80-ih godina prošlog veka.
Naime, postoje podaci prema kojima je patrijarh German od 1958. godine slao molbe državnom vrhu da se sa podizanjem hrama nastavi, te da je čak 88 puta odbijen, sve dok 1984. godine konačno nije dobijena dozvola za nastavak izgradnje. Već naredne godine krenulo se sa ozbiljnim radom. Od tada do današanjih dana završena je fasada, koja je obložena belim mermerom, postavljeni su prozori i zvona, kao i velika kupola sa krstom.
Centralna kupola hrama teška je čak 4000 tona, a visoka 27 metara. Glavni krst koji se na njoj nalazi teži 4 tone i visok je 10,5 metara! Njeno postavljanje i podizanje na visinu od 40 metara trajalo je 20 dana. Inače, hram ima ukupno 13 kupola i na njima 18 pozlaćenih krstova. Čak 49 zvona nalaze se na hramu, od čega su četiri velika, klateća (klate se u pravcu istok-zapad ka savskoj dolini).
Ipak, Hram još nije završen. Njegova unutrašnjost tek treba da se oslika i obradi mozaikom.
Lepota od koje zastaje dah
Centralna kupola hrama ukrašena je mozaikom. Ovo jedinstveno delo srpskih i ruskih majstora, koji su radili na Ruskoj akademiji nauka pod budnim okom akademika Nikolaja Muhina, stiglo je iz Rusije u hram 2017. godine. U centru komopozicije je „Vaznesenje Hristovo“, koje prikazuje Spasitelja i Bogorodicu sa arhanđelima i svetim apostolima. Dovoljno je da se podigne pogled prema kupoli da se ostane bez daha od lepote!
Prema projektu, vidljive zidne površine u Hramu biće obrađene u mozaiku, a planirano je da se u manjem delu u izolovanim prostorima uradi freskopisanje.
Kripta ispod Hrama
Mermernim stepenicama sedam metara ispod nivoa Hrama Svetog Save dolazi se do kripte koja se prostire na 1800 kvadrata. U njoj se dovršava izgradnja crkve vizantijskog stila, koja je posvećena Svetom Velikomučeniku Knezu Lazaru, kao i kripte u kojoj će se sahranjivati srpski patrijarsi. Plan je da se ona prostire na 250 kvadrata.
Iako i sada zapanjuje posetioce svojom lepotom, nema sumnje da će svojim izgledom tek očaravati kada se oslika prvi red fresaka. U međuvremenu, u kripti je postavljeno podno grejanje i ugrađena najsavremenija ventilacija, te unutra nikad nije hladno.
U centralnom prostoru kripte biće organizovani koncerti umetničke i duhovne muzike, crkvene izložbe i promocije, pa će i u tom smislu hram biti duhovna oaza svih pravoslavnih vernika.
