Šta se događa kada najveći ljubavni par svih vremena prevari smrt i ušeta u brak? Izazovi bračnog života nesavladivi su bili čak i za Romea i Juliju, ako je verovati Efraimu Kišonu, autoru teksta „Da li je to bila ševa?“, koji je u režiji Tijane Petrović postavljen na večernju scenu Amaterskog pozorišta „Hranislav Dragutinović“ u Prokuplju.
Publika se na premijeri grohotom smejala zbog Kišonovog iščašenog humora, ali i zbog neverovatnog paralelizma između savremenih bračnih nesuglasica i onih ostvarenih u komadu. Međutim, iako se to publike ne dotiče, od odabira teksta do aplauza na premijeri dugačak je put i za pozorišnog reditelja i za glumce.
Bili smo „iza kulisa“ i razgovarali o svemu: kako se pravi glumačka podela za jedan ovakav tekst, koliko je lakše igrati u kostimu, da li postoji trema pred premijeru, kako se gradi scenografija. Nastajanje jedne predstave je poput rađanja jednog organizma: počev od banalnih sitnica, da li je kostim udoban ili tesan, kome je teško da se navikne na šminku i periku, preko problema koji se javljaju zbog nenaučenog teksta ili kašnjenja na probe, do onih ozbiljnih dilema koje ima glumac ili reditelj kada želi da se izrazi i predstavi svoj lik u pravom svetlu.
Odabir teksta i glumačka podela
O tome kako je baš Kišonov tekst postavljen na scenu i kako su podeljene uloge razgovarali smo sa rediteljkom i glavnom glumicom Tijanom Petrović.
– Kišonov sarkazam prikazan jako obojeno humorom oduvek je bio stil koji me privlači. Kao čitaoca i kao pozorišnog umetnika. Od kada sam pročitala prvi put tekst “Da li je to bila ševa” pomislila sam kako će doći trenutak kada ću ga postaviti. Vodeći računa o raznovrsnosti repertoara u pozorištu shvatila sam da je pravi trenutak da na večernjoj sceni bude jedna ovakva komedija. Kako sam kao Lukreciju videla Anastasiju, najpre zbog njenog neverovatnog talenta, a zatim zbog toga što je divan saradnik i prijatelj, sa probama sam morala da počnem leti, kada oba nema studentske obaveze. Avgust je bio dobar mesec za početak jer se krajem jula završava Kulturno leto.
Sjajan tim koji je radio na predstavi „Ana je čekala” ne treba bez razloga menjati. Tako je podela išla dalje. Ivica Ilić, Predrag Slavković, Jelena Lukić, Dejan Jovičić, koji je u Ani radio na tonu i izboru muzike. Zlatica Jovičić je zablistala u predstavi „Pozorište u palanci“ i tako sam pretpostavila da će uloga matrone biti sjajna za nju.
Od prve probe znala sam da ćemo raditi lako. Svi izgleda imamo isti smisao za humor. A, ovaj tekst raspolaže raznim vrstama humora. Od onog najjednostavnijeg, preko bračne satire do humora namenjenom poznavaocima Šekspira.
Kao po običaju, na čitajućim probama rešili smo akcente, štrih, likove i odnose. Sve je išlo brzo i krajem meseca već smo bili na sceni.
Scenografija
Sa velikim poverenjem u imaginaciju Milana Ilića Trše, i rediteljka i glumci su lako mogli da rade na tekstu i čekaju trenutak kada će izaći na scenu.
– Svaka scenografija je izazov za sebe. Prvo što radim je čitanje teksta sa skiciranjem scenografije u glavi. Zapravo, nikad ne nacrtam skicu. Postoji ona centralna ideja kojom se vodim, ali se najčešće zamisao i scena razvijaju u toku rada. Sa Tijanom se uvek lako dogovorimo, pa je tako bilo i ovog puta. To je verovatno zato što je svaki scenograf pomalo i reditelj – kaže scenograf Milan Ilić, kome je ovo bila pedeseta scenografija u karijeri.
Kostim i šminka
Glumački posao je da zavede publiku i da je prevede u svet predstave koju igra. Šminka i kostimi doprinose u velikoj meri da se izvedena emocija potpuno doživi.
– Ja lakše igram i režiram jednom kad obučemo kostim. Jednostavno je: odjednom je vaš rad obučen u delo, u ono što stvarate. – kaže rediteljka Tijana Petrović.
Kostimograf predstave „Da li je to bila ševa?“ bila je Zlatica Jovičić, koju je publika mogla da gleda u komičnom izvođenju Julijine dojilje.
– Ovo je bilo neko sasvim novo iskustvo za mene, do sada nikada nisam šila kostime za predstavu. Trudila sam se da kostimi budu živopisni i da prate epohu i moram priznati da mi je bilo lako da to doživim baš zbog toga što sam deo i glumačkog ansambla. Ne samo da sam šila za glumce, već i za sebe! – kaže Zlata sa osmehom.
Šminkom, frizurom i perikama Danijela Stević je približila publiku korak bliže Šekspirovom dobu.
– Svaka predstava je za scenskog maskera – vlasuljara izazov. Ovaj posao je jako kreativan, stoga je bilo pravo uživanje raditi na ovom komadu. Svaka maska prati lika kog glumac igra kako bi na što bolji način dočarala režiserske ideje. – kaže Danijela.
Ona je, takođe, bila zadužena za celu organizaciju: pa je tako vodila raspored proba i uređivala tako da one budu redovne čak i kada nisu svi glumci u mogućnosti da dođu.
Kako su izgledale probe i kako su se glumci preselili u Šekspirovu epohu čitajte sutra na Top novosti.
Tekst je napisan u okviru projekta „Čuvari kulture”, koji se sufinansira iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
