Škola norveškog i švedskog jezika „Bjerka“ sutra slavi svoj treći rođendan. U tri godine stalo je učenje, razvijanje strasti prema skandinavskim jezicima i kulturi, mnogo ponavljanja, prevođenja i položenih ispita. Osnivač škole Prokupčanka Kristina Stamenković kaže da to nije uvek bio lak put, ali da se se investicija u sebe i u jezik, pre ili kasnije, uvek višestruko isplati.
I sama zaljubljena u jezike, Kristina je dugo tragala za novim i egzotičnim jezikom koji će studirati. U četvrtoj godini Gimnazije odlučila se za norveški.
– Norveški je postao opcija neposredno pred upis. U to vreme, došla je delegacija Norvežana u školu, i ja sam prisustvovala sastanku s njima. Sećam se da sam bila fascinirana tim neobičnim jezikom – zvučao mi je kao srpski koji ne razumem. Upisala sam Opštu lingvistiku i Skandinavske jezike i književnosti. Katedra za Skandinavistiku na Filološkom u Beogradu je jedna od najjačih u svetu van područja skandinavskih zemalja (nadmećemo se sa Holanđanima), i bio je to žestok rad. Preko jezika sam postepeno upoznavala i zavolela i zemlju, i smatram da mi je to unelo izvesnu sistematičnost u život. Odlična kombinacija sa našim mentalitetom! – kaže ova Prokupčanka.
Negde pred završetak studija, norveški je počeo da biva sve popularniji, zbog aktuelnog trenda radnog iseljavanja u Norvešku i tada je počela da ga podučava. Motivaciju koju su njeni đaci pronalazili u želji da iz Srbije odu, nezadovoljni stanjem u zemlji i svojim statusom, teško je prihvatala.
– To da pripremam ljude da odu iz zemlje u početku mi je jako teško padalo. Međutim, kad sam se pomirila s tim da su okolnosti takve kakve jesu, onda sam shvatila da je moj zadatak da ih osposobim da tu svoju stručnost, sposobnosti i iskustvo pokažu i primene na najbolji način u Norveškoj, da im ni jezik ne bude barijera, kad ostale stvari nisu. – kaže Kristina.
Početak kursa u Kristininoj školi uvek obeležava smeh. Iako se dosta stvari čita kako se piše, norveški ima neke glasove neobične za naš govorni aparat, te se tako ljudi na početku smeju i čude kakav je to jezik. Kristina kaže da se vrlo brzo ljudi naviknu, i uz konstantan rad, savladavaju te prepreke bez problema.
– K’o što Šerlok ima teoriju da što čovek smisli, čovek može i da odgonetne, tako i ja imam teoriju da pošto jezik govore ljudi, svaki čovek može da ga savlada. Vreme koje je za to potrebno može da se razlikuje, ali rezultat je na kraju isti – progovaranje jezika. U učenju treba da se poštuje neki „školski“ red, ali se istovremeno stavlja akcenat na praktičnu upotrebu. Mi smo nestrpljivi, i finansijska situacija, uz to, ništa nije od pomoći, ali se investicija u sebe i u jezik, pre ili kasnije, višestruko isplati – kaže Kristina.
U školi „Bjerka“ postoji klasična nastava, ali i časovi preko Skajpa. Skajp postaje sve popularnija platforma za učenje, jer to nameće brzi tempo života. Ljudi su i dalje skeptični, ali se vrlo brzo priviknu, jer je potrebno samo imati računar i dobar internet.
– Čas preko Skajpa je skoro identičan s časom uživo, sem što se, umesto na tabli, piše u prozorčiću za konverzaciju. Često mi se dešavalo da neko završi kurs, progovori jezik, a da se nikad uživo nismo videli. Tako da su kurseve pohađali učenici ne samo iz Srbije, već iz Bosne, Hrvatske, Crne Gore, Makedonije, a onda tu su i đaci koji se presele u Norvešku, pa nastave usavršavanje otud. Savremeno doba ima mnogo mana, ali ovakva upotreba tehnologije je prednost koju svakako treba da iskoristimo. Mogućnosti su neograničene – kaže Kristina.
U školi se najviše ponose uspesima svojih učenika. Dugogodišnja praksa iznedrila je uspešne govornike norveškog jezika, a kako Kristina kaže, postalo je već uobičajeno da na standardizovanim testovima norveškog (takozvani norskprøve 3, polaže se u Norveškoj i često je jedan od uslova za zapošljavanje, državljanstvo, stalnu boravišnu dozvolu) njihovi đaci redovno ostvaruju bolje rezultate od onih za koje su polagali, tj. budu ocenjeni višim nivoom znanja.
– Najveće zadovoljstvo je kad se sretnemo s bivšim đacima, s kojima neretko postajemo prijatelji, ljude s kojima smo prošli čitav put od raspitivanja o zemlji, preko papirologije, učenja jezika, i na kraju zapošljavanja, koji sada uspešno rade svoj posao, i koji su srećni i zadovoljni ljudi. – kaže Kristina.
Sve što vas zanima o učenju skandinavskih jezika, možete saznati na sajtu škole „Bjerka“. Jedno je sigurno, u školi u kojoj se stiču prijatelji i nove veštine, očigledno je lako progovoriti čak i neobične jezike poput norveškog i švedskog.
