Srpska pravoslavna crkva obeležava Svetog Trifuna, jednog od Hristovih velikomučenika koji je postradao za hrišćansku veru. Ovaj dan se takođe proslavlja i kao Dan ljubavi i vina.
Ovaj svetitelj je rođen kao siromah u selu Kampsadi u Frigiji i u detinjstvu je čuvao guske. Još kao dečak bio je jako pobožan i mogao je da isceljuje bolesti na ljudima i stoci i izgoni zle duhove.
Svetog Trifuna slave mnogobrojni esnafi, vinogradari i mehandžije. Na ovaj dan vinogradari izlaze u vinograd da orežu barem jedan čokot vinove loze i poliju ga vinom, jer se veruje da će grožđe tako dobro roditi. Takođe, veruje se da ako na Svetog Trifuna pada kiša, rodiće uspešno šljiva i biće rodna godina. Ukoliko dan bude vedar, godina će biti sušna i nerodna. Jedno od verovanja u narodu je, da sa Svetim Trifunom stiže proleće, priroda se budi, kao i najuzvišenije osećanje ‒ ljubav. Prema drugom verovanju, Sveti Trifun je čuvar bilja i štiti ga raznih štetočina, pa mu se ljudi obično mole da sačuva njive i vinograde od skakavaca, gusenica i drugih insekata
U selima Šumadije Sveti Trifun se slavi kao zavetan dan, jer smatra se da on štiti sela od grada i poplave, a u Popovom polju niko ne radi teže poslove na ovaj dan.
