Preko novih reka, daljina, preko vida, ptice preleću
Preko dnevnih sivila zanemele dane pod krilima kriju
Reku nema ko da zaustavi počne li preko sebe da teče
Polomljeni zagrljaji stvarnost ne znaju da obrazlažu
Padom preko cvetanja proleća utihla
Valja ići novim putem
Nesanicu zabraniti dugim noćima
Mraku oduzeti pravo da lomi i sakati let pesmi
Valja ići u dane neubeležene ni u jedan kalendar
Okačiti o nebo kišobrane
i od pogleda iz visina štititi slepe putnike
Valja se ukrcati u novi vek sa nedrima punim milih,
zaboravljenih reči i zakrpiti pohabane i pokidane misli
Valja se nadati nečemu, verovati nekome
Novom pesmom obradovati sutra, koje ne misli da kasni
Valja popraviti stare, mehaničke žiroskope
Leteti bez probijanja zvučnog zida
Ploviti jedrenjakom i parobrodom mesecima
preko zaboravljenih, dalekih mora
Zavoleti tajna mesta paralelno skrivenih svetova
Postoji ljubav i u vreme nasilnog razaranja snova,
vrbi ako vidiš ruke kako iz reke rastu
i prave kompas čoveku zalutalom u ovo vreme, dok sebi se nada još
(Autor: Zorica Perović Prentić)
