Izveštaj predstavlja produženi oblik vesti, zapravo informativni ili faktografski oblik novinarskog izveštavanja.
Razlike između vesti i izvešaja su sledeće, vest je zapravo prethodnica izveštaja, jer se prvo kaže vest a potom sledi obrazloženje.Početnu vest određuje neki događaj a potom sledi njegovo obrazloženje što predstavlja izveštaj.Međutim, izveštaj je nemoguće uraditi ukoliko nema činjenica.
Vest govori o događaju a izveštaj o toku događaja.Vest konstatuje a izveštaj obrazlaže događaj.Izveštaj mora biti konkretan, jasan i koncizan.
Prava definicija izveštaja glasi da je izveštaj oblik novinarskog izražavanja kojim se javnost obaveštava i upoznaje sa tokom događaja.Pored pet osnovnih pitanja koja čine vest, ko, kada, gde , šta i kako , izveštaj mora dati odgovor na pitanje kako sledi tom ekog događaja i odakle potiču podaci.
Postoje nekoliko vrsta izveštaja:
1.Standardni, ili informativni.
2.Reporterski
3.Кomentatorski ili analitički i
4.Zbirni ili sumarni tip izveštaja
Stadardnim ili informativnim izveštajem opisuju se uglavnom zasedanja, skupovi , ispraćaji…
Reporterskim izveštajem opisuje se tok događaja sa što više opisnih detalja i na atraktivan način.
Кomentatorski izveštaj podrazumeva pojašnjenje odnosno komentar na neki događaj a ovim vidom izveštaja opisuju se recimo organizovani događaji, požari, prirodne katastrofe….
Posle predavanja prezentovani su i praktično pokazani svi oblici izveštaja.
(Autor-predavač: Dragana Zećević, dopisnik Velernjih novosti iz Toplice i sa Kosova i Metohije)
