Proleće je, ali ono „letnje“ proleće kada je previše vrućina sedeti napolju pa provodimo vreme unutra uz televizor ili kompjuter… Kako ispuniti dan? Šta učiniti za sebe, a da bude istovremeno i lepo i korisno? Predlog – knjiga i uz knjigu kafa ili čaj, šta ko voli! Zvuči primamljivo, zar ne? Ukoliko se odlučite za ovaj vid kulturne zabave, pročitajte današnju preporuku za čitanje od strane jednog istinskog ljubitelja pisane reči.
Haruki Murakami – trilogija „1Q84“
Ako vam kažem da ova knjiga naslovom podseća na Orvelovu knjigu „1984“, a da je Q
japanska zamena za broj 9, da li će vam to privući pažnju i da li ćete poželeti da je samo zbog toga pročitate? Teško je poverovati u to. Da biste poželeli da neku knjigu uzmete u ruke, potrebno je mnogo više od ovakvih insinuacija. Pogotovo što naslovi knjiga često ne odgovaraju onome u knjizi, a posebno ako tu knjigu treba povezati sa nekom drugom. I šta onda? U tom slučaju, dajem jednu naznaku: knjiga „1Q84“ po sadržaju nema nekih uočljivijih veza sa knjigom „1984“. Mnogima ni ovo ništa ne znači. Idemo dalje.
Murakami kao pisac današnjice privlači pažnju romanima koji u sebi sadrže elemente
fantastike, nadrealnosti, „drugosti“. Roman „1Q84“ je jedan u nizu onih koji će vas oduševiti, s jedne strane istinitošću, a s druge fantastikom. Kroz čitanje ovog romana (u pitanju je trilogija, ali neka vas broj strana ne plaši jer je svaka jednako vredna) primetićete da se Murakami jednostavno igra. Igra se sa realnošću, sa likovima, sa prostorom… Naći ćete i ono što će prevashodno privući devojke (autor veruje da ni momci ne bi ostali ravnodušni), a to je ljubavna priča koja pleni misterioznošću i fantazijom. Tengo i Aomame prolaze kroz različite svetove, motiv dva meseca ih spaja, a onda, na kraju… Naravno, nećete saznati od mene šta je na kraju, da li će se dva sveta spojiti u jedan i time ljubav pobediti, ili će ostati zarobljeni svako u svom svetu i nikad se neće spojiti… Evo jednog citata koji može zagolicati vašu maštu: „Ono što želim jeste da se nas dvoje sretnemo jednog dana sasvim slučajno, na primer dok prelazimo ulicu, ili u istom autobusu“.
Tu je i Fuka-Eri, devojka koja će sa Tengom imati jedinstven odnos i osvojiti nas, čitaoce, jednostavnošću i posebnošću.
Za one koji vole krimi-romane, e, i za njih ima mesta u radnji ovog romana. I oni će se udubiti u priču i stalno biti u napetosti zbog raznih obrta i „čudesnih“ situacija. Aomame je ubica muškaraca koji povređuju žene i dobija težak zadatak… Tu je i lik Ušikave koji je veoma specifičan po spoljašnjim karakteristikama, a i po povezanosti sa drugim likovima. Ono detektivsko u romanu se najviše manifestuje kroz lik ovog „čudaka“.
Nepovezanost događaja (na prvi pogled) stalno će vam držati pažnju i nećete želeti da ispustite knjigu iz ruku. To je, po autoru ovog teksta, najveća vrlina i prednost ove trilogije.
(Autor: Brankica Živković, master profesor srpskog jezika i književnosti)
