Zagarantovana besplatna razonoda, smeh i suze narodu, sve zarad sigurne zarade “hrabrih”, koji su željni para, slave… u sociološkom eksperimentu medijskih magova.
Nekada istoriju ipak uvažavaju neki. ”Ne potcenjuju” je uvek (kako sam mislila).
Učeni, naravno, jer kako bi neuki znali istoriju ako se ona tretira kao i latinski jezik, davno, davno ”živ i vredan”. Podvlače nam da ”doživimo” stari i davni slavni, glamurozni Rim, služeći se modelom metafore panem et circenses– ”hleba i igara”).
Kako je to ”lepo” kada se neki trude da nas uzdignu na taj suptilan nivo vizuelnog, imaginarnog, edukativnog, … da u realnosti ”putujemo” daleko i osetimo čari moćnog carstva: gozbe, raskoši, veselja, gladijatorskih areana … Da budemo publika sopstvenih života i interesa, a ujedno nesvesni kako teško plaćamo najgore lekcije iz istorije.
Zadnjih godina imamo ”hleba i igara” na pretek. I ko ne bi da se ”gosti i zabavlja”, primamljivo je kao svetleća reklama koja mami kupca da baš tu uđe, tu od hiljadu radnji … Tu može i da se zaista nešto nauči od svega. Ako imamo sačuvanu prisebnost i dobro očuvan etički kostur; možemo da ne kupimo proizvod, već samo da shvatimo da je roba koja nije za nas i da u ostalim radnjama kad je prepoznamo ne gubimo dragoceno vreme na nju.
Koja ”roba” se tu nudi?
Od maloletnih do ljudi zreloga doba, od domaćica, poljoprivrednika i matrapaza, preko sportista (nepoznatih, poznatih), pevača (početnika, onih u usponu, afirmisanih, sa starom slavom i željnih slave, stvarnih i nabeđenih, ubeđenih), muzičara, stjuardesa, monogamnih i poligamnih ”opredeljenja”: homo, hetero, biseksualaca, zoofiličara, emotivaca i perverznjaka, do političara (lokalnih i državnih).
Iskreni ili neiskreni, pošteni ili nepošteni, moralni ili nemoralni, svi na kraju u tim arenskim uslovima završe u ovoj drugoj kategoriji, iskusniji, ili pametniji – pitanje je to?
To je širok spektar ”duge” nastale izmedju kiše i Sunca.
Poučno je to da shvatimo, ako smo sposobni, kako od ”rode” može da ispadne ”balvan”. Kako može divno, poletno, ”biće u koje gledamo, kao u čisto, ono što će da nam ”donese” bebu; da se pretvori u ”balvan”, u ”kladu”, ”šarova”, koji će da sedi i planduje, igra igrice i misli da je to zaslužio samim ”doletanjem”. (Odmah da se ogradim: ne forsiram feminizam, niti ”držim” žensku, ili mušku stranu, niti osudjujem prestonicu, niti lokal – ovo su samo opisi događaja, ljudi, pojava iz rijalitija. Oni su posledica ne uzroci. ”Užaren krompir” je u njihovim rukama. Da, da ne zaboravim, da zahvalim drugu na sugestijama kako me čitaoci ne bi pogrešno shvatili; ja ne zauzimam stav ovde, ponavljam –samo opisujem dogadjaje, ljude pojave iz rijalitija.)
Bilo bi poučno da shvatimo: da li smo propušteni, promašeni, ili predati previše, ili dati premalo u: vezi, braku, prijateljstvu; daju li ambiciozne, sposobne žene previše sebe i uzaludno za ”balvane” i iluzije kojih su svesne, a nadaju se da grade stabilne veze ili brakove, mirne luke u kojima ce do tada kada se istroše od rada, da od ”žabe” nastane ”princ”, s kojim će da žive srećno u plodovima njenog rada; da li je ”orlovski” poučno kao roditelj, pustiti ”dete” da leti tu i podržavati ga u ”krivom letu”;
Da li je to dobar ”glumački kamp”, besplatna, dobra priprema za audiciju za Akademiju dramskih umetnosti; da li je preskupo ili vredno, platiti užitak, ladoležinu, krpice i čak običan zalogaj hrane svojim zdravljem; da li je rešenje boriti se, ili izboriti se za egzistenciju na najlakši ili najteži način na tom ”radnom mestu”; za sebe, porodicu postojeću, ili tek kasnije stvorenu, za dete rođeno, ili koje će se tek roditi; da li mogu ”ruralni” sa ”urbanima”, ili ”nemaju facu za BG”; da li se južni lokalizmi mogu izboriti sa severnim lokalizmima, kompleksi sa stabilnošću i samouverenošću; da li je vredno svoju intimu, bol, sreću milom ili ”silom” pokazati svetu, svesno, voljno ili nevoljno svima; spreman ili nespreman da se odbrani od istina ili laz.
I….još puno toga, sociološki viđeno, ili ne viđeno, staro ili novo u ponašanju jednog homo sapiensa (”ljudskog bića”)?!?
Kraj prvog dela. Nastavak možete pročitati OVDE
(Autor: Marija Aranđelović Rombis)
