Zemlja izlazećeg sunca Japan krije jednu od najfascinantnijih kultura sveta. Sa jedne strane prožetu tradicijom koja datira hiljadama godina unazad, a sa druge društvom koje je jedno od najnaprednijih na svetu. Tokio kao prestonica ostrva, predstavlja epicentar te mešavine tradicije i inovacija.
Kultura Japana je bila a i danas je pod velikim uticajem šintoističke religije, budizma i konfučijanizma. Iako je način života na ostrvu u poslednje vreme prilično zapadnjački, Japanci i dalje čine sve što je moguće da sačuvaju svoje bogato kulturno nasleđe, ali i da ga u najlepšem svetlu prikažu svetu. Proučavanje tradicionalne umetnosti, nošenje kimona, praktikovanje običaja, ali i život u zajednici i pomaganje drugima se u Japanu uči od ranog detinjstva.
Tokio – grad kontrasta
Prestonica Japana Tokio, jedan je od najvećih gradova sveta i predstavlja savršenu mešavinu tradicionalnog i modernog. Sa svojim blještavim soliterima i tradicionalnim hramovima, grad odiše živopisnom energijom koja očarava svakog posetioca.
Tradicionalni Tokio
Kvart Asakusa čuva atmosferu starog Tokija. U kvartu se nalazi hram Sensođi, najstarija budistička građevina u gradu koja pruža mir i duhovnost usred užurbanog grada. Prema legendi, osnovan je pre više od 14 vekova, oko 645. godine. Ulaz u hram je “Kapija grmljavine”, jedan od najpoznatijih simbola grada. Do kapije vodi ulica Nakamise Dori na čijim se stranama nalaze male tradicionalne prodavnice suvenira i slatkiša.
Simbol monarhije u Tokiju je Imperijalna ili Carska palata, glavna rezidencija carske porodice. Sagrađena je 1603. godine na mestu nekadašnjeg dvorca Edo kojeg je podigla šogunska dinastija Tokugava. Palata nije otvorena za posetu, ali je dovoljno videti je spolja videti da bi vam njena lepota oduzela dah.
Moderni Tokio
Šibuja, verovatno najpoznatija raskrsnica na svetu sa pet pešačkih prelaza, simbol je brzog života i gužve u Tokiju. Kada se upale zelena svetla ogroman broj ljudi preplavi raskrsnicu.
Još jedan simbol modernog Tokia je Akihabara, kvart u centralnom delu prestonice koji predstavlja pravi raj za ljubitelje tehnike. Tu se nalaze mnogobrojne prodavnice tehničkih uređaja od malih radnji, pa sve do ogromnih robnih kuća, kao što je Yadobashi Multimedia Akiba. Akiba (skraćeno od Akihabara) je svetski centar animacije i video igrica.
Uz pobrojane znamenitosti Tokio je domaćin brojnim muzejima, galerijama i umetničkim prostorima koji oslikavaju bogatu istoriju i tradiciju grada. Od Nacionalnog muzeja moderne umetnosti do čuvenog Ghibli muzeja, posetioci mogu duboko zaroniti u japansku umetnost i kulturu.
Gejše – intrigantne umetnice
Tradicionalne japanske zabavljačice, gejše, jedan su od najintrigantnijih čuvara kulture i istorije Japana . Iako su često predmet nesporazuma i stereotipa, gejše su zapravo veoma obučene umetnice koje izvode tradicionalne japanske pesme, plesove i ceremonije. Njihova elegancija i veština učinile su ih simbolom prefinjenosti, gracioznosti i umetnosti. Mnoge gejše jako dobro sviraju tradicionalne japanske instrumente, slikaju i pišu poeziju.
Početkom 19. veka, a naročito tokom Drugog svetskog rata, brojne prodavačice ljubavi su sebe nazivale gejšama, pa otuda i stereotipi o njima kao nemoralnim ženama. Naravno, prave tradicionalne gejše su nešto sasvim drugo. Štaviše, mlade gejše (majko) bi počinjale sa obukom o lepom ponašanju i sa učenjem umetnosti još od najranijeg detinjstva (oko 5. godine) i postepeno bi dobijale različita zvanja. Sticale bi obrazovanje iz različitih umetničkih oblasti kako bi mogle da na tradicionalan način zabave pre svega bogate goste.
Iako se gejše najčešće povezuju sa gradom Kjotom, mogu se sresti i u drugim delovima Japana, uključujući i Tokio. Okruženje gejša pruža nezaboravno iskustvo, gde posetioci mogu uživati u tradicionalnim performansama, kao i razgovarati sa njima o životu i japanskoj umetnosti.
Suši – ikona japanske kuhinje
Kada je reč o japanskoj kuhinji, suši je verovatno prvo jelo koje vam padne na pamet. Ova kombinacija kuvanog pirinča i svežih morskih plodova postala je globalni gurmanski fenomen. Ipak, ništa ne može nadmašiti autentični ukus sušija u samom srcu Japana. Tokio sa brojnim restoranima koji nude različite vrste ovog kulinarskog remek-dela je raj za ljubitelje dobrog zalogaja.
Prvi oblici sušija pojavili su se u drevnom Japanu kao način konzerviranja ribe u pirinču kako bi joj se produžio rok trajanja. Tokom vremena recepti su se razvijali i usavršavali a suši je postao omiljena hrana širom ostrva. Iako većina ljudi misli da je u japanskom restoranu dovoljno reći samo “donesite mi suši”, stvar je malo drugačija. Postoji više vrsta ovog jela, a najpoznatiji su nigri, maki, sashimi i tempura.
Nigri su oblikovani komadići sveže ribe ili morskih plodova serviranih na vrhu kuglice od pirinča. Maki predstavlja suši rolnice sa pirinčem, morskim plodovima i algama. Sashimi je iseckana sveža riba poslužena bez pirinča dok je tempura suši pržena i hrskava verzija koja osim riba uključuje i škampe sa nekim povrćem.
Zen bašta i Hanami – povezivanje sa prirodom i duhovnošću
Japanska kultura takođe je duboko povezana sa prirodom i duhovnošću, što se može videti u konceptu zen bašti. Ove suptilno oblikovane bašte dizajnirane su da podstaknu meditaciju i introspekciju, koristeći elemente poput kamenja, peska i biljaka kako bi stvorile miran i uravnotežen prostor. Zen bašte u Japanu, poput čuvene Ryoan-ji koja okružuje istoimeni hram u Kjotu, pružaju priliku za opuštanje, dok u isto vreme možete uživati u preciznoj japanskoj estetici.
Jedan od najlepših događaja u japanskoj kulturi je Hanami. Tradicionalni običaj posmatranja cvetanja trešnje. Svake prolećne sezone, Japanci se okupljaju u parkovima i baštama kako bi uživali u lepoti sakura cvetova, koji su simbol prolaznosti i lepote. Tokio nudi brojna mesta za hanami, uključujući čuveni Ueno park i Shinjuku Gyoen.
Sumo – Tradicionalna japanska borba i Samuraji – Čuvari japanske časti
Tradicionalni japanski borilački sport je sumo rvanje, koje predstavlja još jedan važan deo japanske kulture. Ova drevna forma rvanja, u kojoj se dva borca pokušavaju izbaciti iz ringa (dohyo) ili oboriti na zemlju, simbolizuje snagu, veštinu i duhovnost. Pre same borbe rikishi (borci u ringu) izvode različite rituale čišćenja, zagrevanja i koncentracije kako bi se pripremili za borbu. Rikishi tokom borbe nose tradicionalnu odeću (mawashi) koja takođe predstavlja važan deo rituala. Posmatranje sumo turnira ili poseta sumo školi omogućava dublje razumevanje ovog izazovnog sporta i njegove uloge u japanskom društvu.
Samuraji, ratnička klasa koja je dominirala japanskim društvom tokom feudalnog doba, predstavljaju simbol hrabrosti, lojalnosti i časti. Iako su nestali kao borbeni red, njihov uticaj na japansku kulturu i dalje je dubok. I ne samo u Japanu, nego širom sveta, pa i kod nas se izučavaju borbene veštine samuraja. Posetiti muzej posvećen samurajima u Kjotou ili prisustvovati tradicionalnom borilačkom vežbanju kendo pruža uvid u njihovu fascinantnu istoriju i nasleđe.
Zen bašte, gejše, tradicionalna hrana i gradovi poput Kjota i Tokija čine zemlju izlazećeg sunca jedinstvenom. Putovanje u Japan je potpuno autentično iskustvo koje se ne može doživeti nigde drugde. Zato duboko uroniti u kulturu ostrva znači razumeti srce i dušu najistočnijeg carstva. Posetite Japan i otvorite put ka istinskom otkriću ove izvanredne zemlje!
