Smanjite otpad, reciklirajte, mislite „zeleno“ – ovo su samo neke od fraza koje srećemo u brojnim ekološkim kampanjama proteklih godina. Ako želimo da sačuvamo planetu i smanjimo zagađenje životne sredine, važno je da izgradimo eko navike kako u ličnom, tako i u prostoru u kom radimo.
Korišćenje biorazgradivih materijala, reciklaža, kao i kreiranje zelenog radnog i životnog okruženja neki su od prvih koraka koje treba preuzeti. Kakav zapravo uticaj imamo na životnu sredinu kada odlučimo da živimo „zeleno“? U kojoj meri otkup sekundarnih sirovina pomaže da uštedimo energiju ili sprečimo globalno zagrevanje? Pročitajte koje benefite imamo od recikliranja.
Recikliranje štedi energiju
Što više energije uštedimo, to više štitimo životnu sredinu. Od korišćenja prerađene plastike do smanjivanja grejanja, održavamo sredinu čistijom. Proces korišćenja zemaljskih resursa je isti i za prirodu i za čoveka – energiju koju uzimamo, ponovo vraćamo nazad. Međutim, za razliku od čoveka priroda izbacuje prirodne proizvode, reciklira ih nazad u životnu sredinu za ponovnu upotrebu, i to bez otpada. Primera radi, biljke pretvaraju ugljen-dioksid u kiseonik, koji mi udišemo.
Sa druge strane, ljudi koriste energetske resurse iz prirode, ali tako da zagađuju sredinu i narušavaju njenu ravnotežu. Samo jedan od brojnih primera je grejanje – navikli smo da naši domovi i kancelarije budu tople. Međutim, peći i toplotne pumpe emituju toksične hemikalije koje izlaze van i uništavaju ozon.
Možemo uštedeti veliku količinu energije tako što ćemo odbiti da zagađujemo našu zemlju, vodu i vazduh. Jednostavnim korišćenjem limenki od recikliranog aluminijuma, na primer, automatski smanjujete količinu proizvodne snage potrebne za proizvodnju limenki za neverovatnih 95%.
Recikliranjem se smanjuje otpad
Da li ste znali da je plastici koja završi na deponiji potrebno oko 1.000 godina da se potpuno razgradi? Kada recikliramo, sprečavamo da se materijali presele na deponije, gde će trošiti energiju i prostor i pritom zagaditi vazduh i zemlju.
Samo u Srbiji se godišnje proizvede 12 miliona tona otpada, a čak 10 miliona se ne tretira i tako zagađuje životnu sredinu. Svaki gram koji možemo da „skinemo s ove vage“ značajan je za životnu sredinu. Otpad se može ponovo upotrebiti za stvaranje zelene energije ili u proizvodnji.
Takođe, recikliranjem se čuva prostor u zemlji koji bi se inače koristio za deponije. Deponija je trenutno jedan od najgorih načina da skladištimo smeće. Materijali emituju neprijatne mirise i ispuštaju toksične hemikalije u vazduh, što uništava ne samo zemljište unutar deponije, već i veliki deo zemljišta oko nje. U zavisnosti od metoda odlaganja određene deponije, smeće se na kraju može spaliti. Ovo je takođe užasno za životnu sredinu, jer ispušta toksične hemikalije u vazduh i ozon.
Što više recikliramo, to manje moramo da pribegavamo ovim primitivnim metodama skladištenja našeg smeća. Ne samo da čuvamo zemljište koje bi se inače koristilo za deponiju, već i unapređujemo kvalitet okolnih naselja, parkova i poslovnih četvrti.
Reciklaža sprečava globalno zagrevanje
Globalno zagrevanje može ili ne mora da bude problem koji (direktno) utiče na našu okolinu. Jedno je izvesno, toksično smeće stara manje pogodno okruženje za ljude, životinje i biljke. Što više recikliramo, opada količina gasova staklene bašte u našem vazduhu. Prema poslednjim dostupnim statističkim podacima, reciklaža čvrstog otpada zaustavila je emisiju 32,9 miliona tona toksičnih materijala u vazduh.
Recikliranje kao podrška privredi
Odgovorno recikliranje je zapravo odlično za celokupnu ekonomiju, kao i za našu ličnu ekonomiju. Mnoge male firme se oslanjaju na reciklirane i reciklabilne materijale kako bi se snabdele sirovinama koje su im potrebne za pravljenje proizvoda. Pošto materijali koji se mogu reciklirati koštaju manje, stvara se mogućnost za kreiranje proizvode koji se prodaju po nižoj ceni. Prema tome, može se desiti da štedite novac u svakodnevnoj kupovini, a da to i ne znate.
Premda se može reći da je ova prednost više povezana sa ekonomijom no životnom sredinom, činjenica je da postoji snažna interakcija između ove dve oblasti. Veća efikasnost unutar privrede znači više proizvoda za manje novca, i to bez potrebe za uništavanjem novih sirovina iz zemlje. Činjenica da je recikliranje zapravo pomaže životnoj sredini kroz isplativost, jer je kompanijama skuplje da crpe nove materijale.
Reciklaža štiti vodu i druge prirodne resurse
Što više koristimo materijale koji se mogu reciklirati, to više štitimo prirodne izvore vode. Voda čini ogroman deo svakog postojećeg proizvodnog procesa. Otprilike 80% više vode se koristi za proizvodnju novih proizvoda nego za proizvode koji se mogu reciklirati.
Ako želite da podržite održivost i poboljšate životnu sredinu, uložite u materijale koji se mogu reciklirati. Jednostavni koraci i mere, kao što je isključivanje vode i zatvaranje slavina onda kada se voda ne koristi, mogu u velikoj meri pomoći da se sačuvaju dragoceni vodeni resursi.
Recikliranjem možemo doprineti očuvanju i drugih energetskih resursa. Primera radi, kada recikliramo papir, čuvamo šume i drveće. Kada recikliramo plastiku, ona zauzima mnogo čvrstog otpada i mogu proći vekovi da se razgradi.
Recikliranje metala smanjuje potrebu za vađenjem nove metalne rude, dok recikliranje stakla smanjuje našu potrebu za određenim sirovinama poput peska. Zbog toga je od izuzetne važnosti da damo svoj doprinos tako što ćemo prodati otpad koji smo našli u svojoj garaži, podrumu ili poslovnom prostoru.
Postoje firme koje daju povoljnu ponudu za otkup metala, gvožđa, bakra, aluminijuma i drugih sirovina. Potrebno je samo da potražite reciklažni centar u svom gradu (otkup sekundarnih sirovina Beograd, Novi Sad, Niš…) i učinite nešto lepo za svoje okruženje i izuzetno važno za celu planetu.
